Za­ko­nom o pre­sto­ni­o­ci, ko­ji je Vla­da utvr­di­la na po­sled­njoj sjed­ni­ci, pla­ni­ra­no je osni­va­nje Fon­da za raz­voj pre­sto­ni­ce, u ko­ji će se go­di­šnje sli­va­ti je­dan od­sto od te­ku­ćeg dr­žav­nog bu­dže­ta. Ula­ga­nje u raz­voj Ce­ti­nja sva­ka­ko ni­je spor­no, čak je i po­želj­no, s ob­zi­rom na so­ci­o­e­ko­nom­sku si­tu­a­ci­ju u tom gra­du, ali je pro­ble­ma­ti­čan ter­min do­no­še­nja ovog za­ko­na, ko­ji po­bu­đu­je sum­nju da će to bi­ti is­ko­ri­šće­no za pred­iz­bor­nu kam­pa­nju u pre­sto­ni­ci, gdje vlast tre­nut­no ve­ćin­ski dr­ži De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta (DPS), ko­ja je do­mi­nant­na i na dr­žav­nom ni­vou.
Te­ku­ći bu­džet za 2016. iz­no­sio je oko 772 mi­li­o­na, za 2017. go­di­nu 863 mi­li­o­na, a uko­li­ko za 2018. bu­de oko mi­li­jar­du, to zna­či da će se u Fond za raz­voj pre­sto­ni­ce pre­li­ti oko de­set mi­li­o­na eura.
S ob­zi­rom da bi Za­kon o pre­sto­ni­ci tre­ba­lo da bu­de usvo­jen u Skup­šti­ni do kra­ja ju­la, vla­da­ju­ća par­ti­ja mo­že is­ko­ri­sti­ti mno­ge nor­me iz tog ak­ta da se pri­ka­že kao naj­bo­lji pre­ten­dent za osva­ja­nje vla­sti, to jest za za­dr­ža­va­nje vla­da­ju­će po­zi­ci­je na Ce­ti­nju. Iz­bo­ri na Ce­ti­nju tre­ba­lo bi da bu­du odr­ža­ni u no­vem­bru.
U vla­di­nom pred­lo­gu za­ko­na pi­še da se u ci­lju obez­bje­đi­va­nja fi­nan­sij­skih sred­sta­va za raz­voj pre­sto­ni­ce for­mi­ra fond iz ko­jeg će se fi­nan­si­ra­ti pro­jek­ti ko­ji do­pri­no­se otva­ra­nju no­vih rad­nih mje­sta, raz­voj­ni i in­fra­struk­tur­ni pro­jek­ti, kao i pro­jek­ti či­ji je cilj oču­va­nje kul­tur­no-isto­rij­skog i pri­rod­nog na­sle­đa ili va­lo­ri­za­ci­ja tu­ri­stič­kih po­ten­ci­ja­la. Ta­ko­đe, no­vac iz tog fon­da bi se ko­ri­stio i za ak­tiv­no­sti od jav­nog in­te­re­sa ko­je se re­a­li­zu­ju po mo­de­lu jav­no-pri­vat­nog part­ner­stva ili dru­gog ob­li­ka part­ner­stva, kao i za osta­le pro­jek­te od zna­ča­ja za raz­voj pre­sto­ni­ce.
– Sred­stva Fon­da či­ni je­dan od­sto pro­jek­to­va­ne vri­jed­no­sti te­ku­ćeg bu­dže­ta Cr­ne Go­re za sva­ku fi­skal­nu go­di­nu, kao i do­na­ci­je – na­vo­di se u pred­lo­gu za­ko­na.
Gra­do­na­čel­nik je du­žan da pred­log go­di­šnjeg pro­gra­ma raz­vo­ja pre­sto­ni­ce za na­red­nu go­di­nu, uz pret­hod­no in­for­mi­sa­nje Skup­šti­ne, a na­kon jav­ne ras­pra­ve, do­sta­vi Se­na­tu naj­ka­sni­je do 1. ok­to­bra te­ku­će go­di­ne. Se­nat utvr­đu­je go­di­šnji pro­gram raz­vo­ja pre­sto­ni­ce i do­sta­vlja ga Vla­di na sa­gla­snost naj­ka­sni­je do 1. no­vem­bra te­ku­će go­di­ne.
– Bu­du­ći da bi pre­sto­ni­cu tre­ba­lo tre­ti­ra­ti sa po­seb­nom pa­žnjom, s ob­zi­rom da ona ima iz­u­ze­tan zna­čaj, ovim za­ko­nom se re­de­fi­ni­še struk­tu­ra i ulo­ga Se­na­ta, kao i no­vi na­čin fi­nan­si­ra­nja kroz Fond za raz­voj pre­sto­ni­ce, ko­jim će upra­vlja­ti Se­nat, či­me do­bi­ja jed­nu pot­pu­no no­vu ulo­gu i sta­tus, ka­ko u po­gle­du struk­tu­re i sa­sta­va, ta­ko i u po­gle­du nad­le­žno­sti –pi­še u obra­zlo­že­nju pred­lo­ga za­ko­na.
Ka­ko se da­lje na­vo­di, ana­li­zi­ra­ju­ći isto­rij­ski aspekt, ali isto ta­ko i tre­nut­ne ka­pa­ci­te­te jed­nog bro­ja in­sti­tu­ci­ja, pre­se­lje­nje va­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja jed­na je od ključ­nih ak­tiv­no­sti ko­je pre­sto­ni­ci tre­ba da po­vra­te sta­tus i zna­čaj ka­kav za­slu­žu­je, pa je pred­lo­že­no pre­se­lje­nje sje­di­šta ni­za dr­žav­nih or­ga­na i dru­gih in­sti­tu­ci­ja, či­me će se do­dat­no oja­ča­ti ulo­ga pre­sto­ni­ce u si­ste­mu Cr­ne Go­re. Po­red re­zi­den­ci­je pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, pred­lo­že­nim za­ko­nom je pla­ni­ra­no da sje­di­šte Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re bu­de u pre­sto­ni­ci. Ta­ko­đe, po­red Mi­ni­star­stva kul­tu­re, či­je sje­di­šte je u pre­sto­ni­ci, pla­ni­ra­no je i pre­se­lje­nje Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va, za či­je po­tre­be je već u za­vr­šnoj fa­zi re­kon­struk­ci­ja objek­ta na Ce­ti­nju (biv­še Ru­sko po­slan­stvo).
–Ce­ti­nje je isto­rij­ski i bi­lo di­plo­mat­ski cen­tar Cr­ne Go­re, te mu se na ovaj na­čin taj sta­tus i vra­ća. Za­ko­nom je de­fi­ni­sa­no i da Isto­rij­ski in­sti­tut Cr­ne Go­re i Fa­kul­tet za cr­no­gor­ski je­zik i knji­žev­nost bu­du na Ce­ti­nju, što mu ne­sum­nji­vo i pri­pa­da – pi­še u pred­lo­gu za­ko­na.
M.S.


Uga­še­ne fa­bri­ke

Po­red isto­rij­skog zna­ča­ja, Ce­ti­nje je ne­ka­da ima­lo i eko­nom­ski zna­čaj, ko­ji je ne­stao u pro­ce­su tran­zi­ci­je. U tom gra­du vi­še ne­ma fa­bri­ke „Obod”, ko­ja je za­po­šlja­va­la pre­ko 1.000 Ce­ti­nja­na. Na tom ne­slav­nom spi­sku je i „Ko­šu­ta”, ko­ja je dva pu­ta pro­da­va­na i oba pu­ta je ras­ki­nut ugo­vor o pri­va­ti­za­ci­ji. Iako je ka­pi­tal „Ko­šu­te” pro­ci­je­njen na sko­ro 3,5 mi­li­o­na eura, ta kom­pa­ni­ja ne ra­di, a nje­ni biv­ši rad­ni­ci, ko­ji su isto­vre­me­no i ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri, već go­di­na­ma po­ku­ša­va­ju da na­pla­te svo­ja po­tra­ži­va­nja.
Pred po­sled­nje iz­bo­re obe­ća­na je iz­grad­nja fa­bri­ke čo­ko­la­de na Ce­ti­nju, a od to­ga ni­je bi­lo ni­šta. Pri­je če­ti­ri go­di­ne na Ce­ti­nju je pot­pi­san ugo­vor o iz­grad­nji fa­bri­ke čo­ko­la­de, ko­ja je tre­ba­lo da pro­ra­di za če­ti­ri mje­se­ca i obez­bi­je­di 53 rad­na mje­sta. Ugo­vor je pot­pi­san sa­mo pet da­na pri­je lo­kal­nih iz­bo­ra u pre­sto­ni­ci.